... Sam Lavkraft ponajbolje ocrtava obrise i senke svog užasnog sveta kada, na početku antologijskog ogleda Natprirodna strava u književnosti kaže: "Najstarije i najjače ljudsko osećanje je strah, a najstarija i najsnažnija vrsta straha jeste strah od nepoznatog." I to je upravo onaj poslednji, neodoljivi poziv koji nas nagoni da i protiv sopstvene volje lebdimo na ivici knjige i na ivici sna.
